Patak Junior na sastanku sa profesorom - Argeta Patak Junior na sastanku sa profesorom - Argeta Serbia

Kako bismo obezbedili pravilan rad veb-sajta i poboljšali vaše iskustvo, koristimo sledeće kolačiće: neophodne, analitičke i marketinške. Klikom na “prilagođavanje postavki” možete da upravljate njima. Molimo Vas da posetite Politiku kolačića, za više informacija o tome kako i zašto se koriste kolačići na ovom sajtu.

Patak Junior na sastanku sa profesorom

Vreme čitanja 5 min Podeli

O razlici između dečje igre i učenja i onoga što mi roditelji volimo da mislimo da naša deca treba da znaju, razgovaramo sa dr Matijom Svetinom, profesorom razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani.

1. Obično ono što je dobro za decu povezujemo sa razvojem neke od veština (motorne, emotivne, socijalne, kognitivne ili razvojem volje odn. motivacije za rad). Šta razvijaju nove digitalne knjige sa interaktivnim zadacima Patka Juniora? Da li je za dete zaista dobro samo ono što ga nečemu i nauči?

Ono što je za decu dobro nije neophodno povezano sa didaktičkim ciljevima, npr. učenjem neke veštine jer su dejstva koja imaju naša iskustva i knjige generalizovana, prenesena na najrazličitije kontekste i vremenski odložena. Ako sam kao đak čitao San letnje noći ili Don Kihota, ili su mi kao detetu roditelji čitali bajke, ne mora da znači da ću imati neposredne koristi od toga, iako mnogi smatraju da su ta dela dobra.

2. Šta je sa igrom? Kada je igra zabavna deci? Šta je deci zabavno?

Igra je zanimljiva aktivnost jer je dobrovoljna i nema zadatih ciljeva koje treba postići. Ako dete pravi stub od kocki (pre svega) zato što želi da ima takav stub, onda ta aktivnost nije igra, već rad. Dete se igra onda kada stub pravi samo da bi ga napravilo. Isto tako ni čitanje nije igra ako moramo da pročitamo knjigu zato što su nam tako rekli u školi.

Ako dete pravi stub od kocki (pre svega) zato što želi da ima takav stub, onda ta aktivnost nije igra, već rad.

3. Nove digitalne knjige sa interaktivnim zadacima Patka Juniora od deteta zahtevaju malo motivacije i malo rada. Kada je deci zadatak prenaporan, oni lako odustanu i ne dovrše ga?

Deci aktivnost može da postane prenaporna kada to više nije igra već rad za koji nisu motivisani. To može da se desi ako su zadaci prelaki, preteški, nezanimljivi itd.

4. Digitalna knjiga Zelena ideja ima istaknutu ekološku notu, u njoj se sadi drveće, uči se strpljenju prema usporenom ritmu prirode, u njoj se čuje pesma ptica, premda je u pitanju digitalna knjiga koja decu drži fiksiranom za ekran. Koliko deca mogu da veštine koje nauče putem knjiga, crtanih filmova, računarskih igara primene na svet oko sebe?

To je dobro pitanje. Podaci kojima raspolažemo govore da je česta interakcija sa digitalnim svetom sa ekrana povezana sa razvojem neuronskih mreža kod dece i, kako na to ukazuju podaci, trajno i neizbrisivo menjaju naše ponašanje. To znači da ćemo tek morati da utvrdimo na koji tačno način česta interakcija sa digitalnim svetom menja naše veštine npr. pažnju, komunikaciju, način traženja informacija, sposobnost obavljanja više funkcija u isto vreme itd.

To znači da ćemo tek morati da utvrdimo na koji tačno način česta interakcija sa digitalnim svetom menja naše veštine npr. pažnju, komunikaciju, način traženja informacija, sposobnost obavljanja više funkcija u isto vreme itd.

5. Da li su digitalne knjige Patka Juniora i vodič za roditelje? Podsetnik ili ideja šta sve možemo da radimo sa decom?

Sigurno. Roditelji i deca često nemaju mnogo ideja o tome šta bi mogli zajedno da rade. Za (kvalitetne) zajedničke aktivnosti moramo i da odvojimo vremena.

Za (kvalitetne) zajedničke aktivnosti sa decom moramo i da odvojimo vremena.

6. Da li roditelji treba da priskaču u pomoć deci u igri, učestvuju u igri s njima ili decu treba pustiti da probaju sama da reše zadatke? Da li su zadaci Patka Juniora predviđeni za samostalno rešavanje? Zašto je samostalno rešavanje (među roditeljima i u knjigama o vaspitanju) tako cenjeno?

Deca moraju da urade sama ono što mogu. Pomažemo im samo u onome što ne mogu sama. Čitanje knjiga ne spada u takve zadatke i zato je veoma važno da roditelji detetu čitaju knjige ili da ih barem čitaju zajedno jer nije reč samo o čitanju već o (kvalitetnom) zajednički provedenom vremenu.

7. Koliko računarske veštine digitalne knjige i interaktivni zadaci Patka Juniora zahtevaju od deteta?

S obzirom na prijem prve serije knjiga izgleda da računarske veštine nisu bile problem.

8. Koliko se međugeneracijski razlikuju veštine roditelja i dece koja su ciljna grupa za čitanje digitalnih knjiga Patka Juniora? Koje veštine su možda postale važnije a koje manje važne?

Čini mi se da je to više pitanje na koje će odgovor dati budućnost. Pre 10 godina, na primer, na tržištu se pojavio prvi pametni telefon; ne znamo kako će e-knjige izgledati za 10 godina. Tehnika se relativno brzo menja, a time i naši obrasci komunikacije.

Tehnika se relativno brzo menja, a time i naši obrasci komunikacije.

9. Dugo se pričalo o samopouzdanoj deci, zatim o stimulisanoj deci, o empatiji, a zatim i o tome kako deca treba da imaju granice koje zbog previše slobodnog vaspitanja nemaju. Kakvu decu roditelji danas žele da imaju?

Vaspitne dogme nisu jedinstvene. Imamo grupu roditelja, stručnjaka, internet zajednica i sl. koje, na primer, veruju u tradicionalne vaspitne obrasce i porodične vrednosti, i druge koji imaju delimično ili dijametralno suprotne ideje o vaspitanju dece, ali se te ideje stalno menjaju. To se dešava i zbog načina komunikacije, načina na koji tražimo i filtriramo informacije na internetu, povezivanja sa istomišljenicima.

10. Bajke su društveno i politički korektne. Junaci vode računa o prirodi, brinu jedni o drugima, empatični su i lepo se odnose jedni prema drugima. Kako je onda moguće da pored tako lepih bajki nastane toliko netrpeljivosti među odraslima? Kako se to desi?

Nasilje se ne rađa zbog bajki. I bajke, kao i sve drugo, odražavaju duh vremena. Mnoge klasične bajke, na primer Pepeljuga, Crvenkapa, Ivica i Marica veoma su nasilne. Svi ih znamo, ali ne postoje podaci o tome da je neko zbog njih postao nasilan.

I bajke, kao i sve drugo, odražavaju duh vremena. Mnoge klasične bajke, na primer Pepeljuga, Crvenkapa, Ivica i Marica veoma su nasilne. Svi ih znamo, ali ne postoje podaci o tome da je neko zbog njih postao nasilan.

11. Ako bismo hteli da roditeljima damo kratku inspiritaivnu poruku kakvi treba da budu odnosno kako treba da gledaju na sebe, šta biste im rekli?

Jednom mi je jedno dete za vreme razgovora u vrtiću reklo da svaki čovek ima svoju glavu i da njome treba da misli. To je dobar savet.

S tim na umu istražujte dalje, ostanite radoznali i deci otvarajte vrata u svet bajki. Bilo da su u digitalnom formatu ili odštampane, knjige su odlično sredstvo za razvoj mašte. Ne samo mašte vaše dece već i vaše. Posebno onda kada dozvolite vremenu da teče. Bolje je ako teče s vašom decom. Život je kratak, detinjstvo još kraće.

Više o